Trudničko bolovanje je pravo na naknadu zarade iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koje se ostvaruje tokom privremene sprečenosti za rad u periodu kada je zaposlena (ili preduzetnica) u drugom stanju, koje može da se otvori od prvog dana trudnoće ukoliko je to potrebno, odnosno od trenutka kada izabrani lekar to odredi ili od trenutka kada ginekolog i lekarska komisija utvrde da je u pitanju visoko rizična trudnoća. Trudničko bolovanje može trajati do otvaranja porodiljskog bolovanja.
Porodiljsko bolovanje trudnica može otvoriti najranije 45 dana pre očekivanog termina za porođaj, a najkasnije 28 dana pre očekivanog termina za porođaj, a traje 3 meseca. Porodiljsko bolovanje oblik je socijalne zaštite koji majkama omogućava novčanu naknadu za vreme odsustvovanja sa posla neposredno pre i nakon porođaja, a predstavlja odsustvo koje je usko povezano, osim sa brigom o novorđenčetu i sa samim porođajem i oporavkom od njega. Nakon toga sledi odsustvo radi nege deteta, koje se završava protekom 12 meseci od datuma otvaranja porodiljskog odsustva, a koje može koristiti i otac deteta, budući da je namenjeno brizi o detetu.
Do februara 2024. godine, u obračun naknade zarade za vreme porodiljskog bolovanja ulazio je prosek zarada za 18 meseci koji prethode danu započinjanja odsustva, bilo trudničkog bilo porodiljskog. U ovakvoj stuaciji, bremenita žena koja je bila prinuđena da otvori trudničko bolovanje, zbog konstatovanja visokorizične trudnoće ili drugih razloga koje su lekari i lekarske komisije konstatovali, bila je u neravnopravnom položaju u odnosu na one koje trudničko bolovanje nisu morale da otvaraju, odnosno koje su odsustvo sa posla započinjale porodiljskim odsustvom.
Naime, ova neravnopravnost najviše dolazi do izražaja u situacijama kada (buduća) mama koja radi održavanja trudnoće mora otvoriti trudničko bolovanje, nema 18 meseci radnog staža pre započinjanja bolovanja, budući da naknada za trudničko bolovanje nije ulazila u obračun za naknadu za vreme porodiljskog bolovanja, kao iu onim slučajevima kada je imala 18 meseci radnog staža pre otpočinjanja odsustva, ali sa velikim rasponom u visini početne zarade i one koja joj se obračunava za vreme trudničkog bolovanja (odnosno one koju je imala neposredno pre ovog odsustva).
Ovu nepravdu konačno je ispravio Ustavni sud Srbije, navodeći da ovakvo zakonsko rešenje nije u skladu sa Ustavom, te da se zakonska odredba koja određuje visinu porodiljske naknade mora izmeniti u korist majki koje su bile na trudničkom bolovanju. Ovakva odluka proizilazi iz ocene da je na gore navedeni način učinjena neopravdana razlika, odnsno diskriminacija između trudnica koje su imale komplikacije u vezi sa trudnoćom u odnosu na one koje nisu.
Ustavni sud u obrazloženju svoje odluke naglašava da bi bilo pravičnije usklađivati naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva na osnovu visine primanja tokom 18 meseci pre početka porodiljskog odsustva, bez obzira da li je trudnica imala komplikacije, odnosno da li je bila na trudničkom odsustvu. Na ovaj način bi svakoj porodilji naknada zarade za vreme porodiljskog bolovanja bila obračunata na osnovu proseka zarade za poslednjih 18 meseci, u kom slučaju bi u ovu naknadu ulazila i naknada zarade za vreme trudničkog bolovanja.
Na ovaj način eliminisana je nejednakost i obezbeđena jednaku finansijsku podrška svim trudnicama i porodiljama, tokom ovog relevantnog perioda u njihovim životima. Žene koje su pak bile diskriminisane ovim neustavnim zakonskim rešenjem, imaju pravo da od nadležnog organa zahtevaju obeštećenje.