Razvoj tržišta digitalne imovine i sve veća svest o mogućnostima koje pruža uproteba blokčejn tehnologije nužno dovodi do sve veće potrebe za pružaocima usluga povezanih sa digitalnom imovinom kao što su kripto menjačnice, organizovane platforme za trgovinu digitalnom imovinom itd. Ukoliko pre čitanja ovog teksta želite da saznate više o digitalnoj imovini, njenoj definiciji u zakonodavstvu Republike Srbije i njenim vrstama to možete učiniti klikom na linkhttps://blog.akmilutinovic.rs/digitalna-imovina/. Usluge povezane sa digitalnom imovinom U skladu sa odredbama Zakona o digitalnoj imovini Republike Srbije usluge povezane s digitalnom imovinom obuhvataju: 1) prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica; 2) usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na…
U cilju regulisanja i razvoja tržišta digitalne imovine kao i sprečavanja zloupotreba Republika Srbije donela je Zakon o digitalnoj imovini koji se primenjuje od dana 30.06.2021. godine. Sa primenom ovog novog Zakona došlo je i do početka primene novih propisa o oporezivanju digitalne imovine. Početkom 2023. godine Poreska Uprava Republike Srbije je izdala nekoliko stotina rešenja o porezu na kapitalnu dobit od prodaje kriptovaluta, i naplatila oko 85 miliona dinara poreza. Veći broj donetih rešenja se odnosi na manje složene predmete, dok se za one složenije koji obuhvataju veći broj transakcija rešenja dosta duže čekaju. Kada se plaća porez na kapitalni dobitak? Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da kapitalni dobitak, odnosno gubitak u smislu ovog zakona predstavlja razliku…
Pre izdavanja digitalne imovine izdavalac može sačiniti beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji omogućavaju potencijalnim investitorima da donesu odluku o investiranju u konkretnu digitalnu imovinu. Beli papir je dokument koji u sebi mora sadržati sve informacije o izdvaocu i incijalnoj ponudi koja omogućava svim potencijalnim kupcima ili investitorima da donesu informisanu odluku koja se odnosi na ulaganje u digitalnu imovinu. Zakon o digitalnoj imovini izričito navodi da informacije navedene u belom papiru moraju biti sažete, pregledne i razumljive i moraju biti prikazane na način koji omogućava njihovu jednostavnu analizu. Zakonodavac je propisao da beli papir pored drugih obaveznih elemnata obavezno mora da sadrži i detaljan opis tehničkih procedura na osnovu kojih se vrši izdavanje digitalne imovine kao i…
Pored virtuelnih valuta, druga vrsta digitalne imovine u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini su digitalni tokeni koji označavaju bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge. Zakon međutim ne pravi razliku između različitih vrsta tokena u skladu sa njihovim karakteristikama što se može okarakterisati kao propust zakonodavca jer je ostavljen prostor za široka tumačenja pravnog i poreskog tretmana. Čemu digitalni tokeni (ne) služe Kada se govori o digitalnim tokenima misli se na nezamenjive digitalne tokene (non fungible tokens, NFT). NFT je unikatan, te ne postoji drugi isti takav token, a potvrda o njegovoj unikantosti je zapisana na…
Šta je blokčejn? Čovečanstvo još od davnina ima potrebu za vođenjem evidencija, odnosno čuvanjem različitih vrsta informacija. Nekada su te informacije čuvane uklesane u kamenu, ili glinenim tablicama dok se danas to radi u digitalnom obliku, i možda bi najbolja definicija blokčejn tehnologije i bila ta da je to savremeni sistem za vođenje evidencija. Presudna razlika tog savremenog sistema u odnosu na klasične sisteme vođenja evidencija je njegova decentralizacija povezivanjem korisnika u „peer-to-peer“ mrežu što omogućava korisnicima uvid u podatke o transakcijama ali bez otkrivanja identiteta učesnika. Ova tehnologija se takođe naziva i tehnologijom javno distribuirane knjige (DLT distributed ledger technology) i mogla bi se površno uporediti sa Google dokumentom kome grupa ljudi pristupa i vrši izmene vidljive svima u…
Zakon o digitalnoj imovini definiše virtuelne valute kao jednu vrstu digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski
Digitalna imovina je zasnovana na korišćenju kompjuterske tehnologije i postoji isključivo u virtuelnom obliku. Razvoj tehnologije je proširio krug projedinaca koji poseduju digitalnu imovinu kao i pružaoca usluga povezanih sa istom. Digitalna imovina se svakodnevno koristi kao alternativno sredstvo plaćanja, izvor finansiranja ili radi korišćenja proizvoda ili usluga, te je očigledna potreba za pravnom regulativom. U cilju regulisanja i razvoja tržišta digitalne imovine kao i sprečavanja zloupotreba donet je Zakon o digitalnoj imovini koji se primenjuje od dana 30.06.2021. godine (u daljem tekstu: “Zakon”). Zakon definiše pojmove digitalne imovine, virtuelne valtue, digitalnih tokena, te reguliše izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom kao i pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Definicija Zakon definiše digitalnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti…