Digitalna imovina je zasnovana na korišćenju kompjuterske tehnologije i postoji isključivo u virtuelnom obliku. Razvoj tehnologije je proširio krug projedinaca koji poseduju digitalnu imovinu kao i pružaoca usluga povezanih sa istom. Digitalna imovina se svakodnevno koristi kao alternativno sredstvo plaćanja, izvor finansiranja ili radi korišćenja proizvoda ili usluga, te je očigledna potreba za pravnom regulativom. U cilju regulisanja i razvoja tržišta digitalne imovine kao i sprečavanja zloupotreba donet je Zakon o digitalnoj imovini koji se primenjuje od dana 30.06.2021. godine (u daljem tekstu: “Zakon”). Zakon definiše pojmove digitalne imovine, virtuelne valtue, digitalnih tokena, te reguliše izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom kao i pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom.

Definicija

Zakon definiše digitalnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja , pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom.

Bitno je napomenuti da je potrebno da postoji digitalna evidencija na osnovu koje se može utvrditi ko je titular prava svojine na konkretnoj digitalnoj imovini. Primenom tehnologije distribuirane javne knjige odnosno blokčejn tehnologije omogućeno je decentralizovano izdavanje i vođenje evidencije digitalne imovine u okviru mreže povezanih računara koji koriste isti protokol. Više o blokčejn tehnologiji možete pročitati na linku https://blog.akmilutinovic.rs/blokcejn-tehnologija-i-pametni-ugovori/.

Zakon je tehnološki neutralan, odnosno ne vezuje pojam digitalne imovine nužno za blokčejn tehnologiju, već izričito propisuje da će biti primenjen na svu digitalnu imovinu bez obzira na tehnologiju na kojoj je ta digitalna imovina zasnovana.

Vrste

Zakon definiše dve vrste digitalne imovine: virtuelne valute i digitalne tokene. Najpoznatija virtuelna valuta je bez sumnje prva koja se pojavila 2008. godine – Bitcoin. Nagli porast vrednosti Bitcoina i porast zajednice u kojoj je prihvaćen kao alternativno sredstvo plaćanja praćen je pojavom mnogih drugih virtuelnih valuta čiji se tvorci nadaju sličnom uspehu. Posebno treba napomenuti da je država El Salvador 2021. godine priznala Bitcoin kao zakonsko sredstvo plaćanja.

Vituelne valute Zakon definiše kao vrstu digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.

Digitalne tokene Zakon definiše vrstu digitalne imovine koja označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.

Iz navedene zakonske definicije može se zaključiti da digitalni tokeni mogu da budu korišćeni u različite svrhe, te postoje različite vrste poput investicionih ili korisničkih tokena. Verovatno najpopularniji tokeni su nezamenljivi tokeni (non-fungible tokens NFT) od kojih je svaki jedinstven.

Ovakvim definisanjem virtuelnih valuta i digitalnih tokena stvorena je situacija u kojoj nije uvek lako napraviti distinkciju između ove dve vrste digitalne imovine. Ukoliko digitalna imovina daje određena prava, a istovremeno je prihvaćena kao sredstvo razmene ona će se istovremeno smatrati i virtuelnom valutom i digitalnim tokenom. Usled ovakve “fluidne” prirode digitalne imovine nije lako odrediti univerzalna pravila za razgraničenje, te je potrebno pažljivo sprovesti detaljnu analizu u svakom pojedinačnom slučaju.

Pored Zakona o digitalnoj imovini, ova oblast je regulisana i nizom odluka Narodne Banke Srbije kao i pravilnicima Komisije za hartije od vrednosti.

Budućnost?

Vreme će pokazati da li je ova nova vrsta imovine još jedan tehnološki napredak koji će promeniti svet u kome živimo, ili je kako tvrde skeptici još jedan trend u prolazu. Potreba za pravnim regulisanjem digitalne imovine na globalnom nivou govori o tome da je ona veoma prisutna savremenom društvu, a kakva je njena budućnost vreme će pokazati. Izvesno je da će biti konstantnih izazova u praksi i potrebe za usklađivanjem zakonskih propisa radi regulisanja ove još neistražene teritorije.