Kada neko premine, a nije sačinio testament (ili je testamentom raspolagao samo delom imovine), njegova imovina se raspoređuje po pravilima zakonskog nasleđivanja. Zakon o nasleđivanju Republike Srbije tačno određuje ko su naslednici, kojim redosledom nasleđuju i u kojim delovima — kroz sistem takozvanih naslednih redova. U ovom tekstu objašnjavamo šta čini zaostavštinu, kako funkcionišu nasledni redovi, šta je pravo predstavljanja i ko ima pravo na nužni deo nasledstva bez obzira na sadržinu testamenta.

Kada se primenjuje zakonsko nasleđivanje?

Zakonsko nasleđivanje se primenjuje kad god ostavilac (lice čija se zaostavština raspoređuje) nije sačinio punovažan testament, ili kada je testamentom obuhvatio samo deo svoje imovine — u tom slučaju se ostatak zaostavštine deli po zakonu. Takođe, do zakonskog nasleđivanja dolazi i kada je testament oglašen nevažećim, ili kada naslednik po testamentu ne može ili neće da nasledi. Bitno je znati i da postojanje testamenta ne isključuje automatski primenu zakonskih pravila o nužnom delu, o čemu će biti reči dalje u tekstu.

Šta čini zaostavštinu?

Zaostavštinu čine sva prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti, a koja su podobna za nasleđivanje — dakle i imovina (nepokretnosti, pokretne stvari, novac, udeli u privrednim društvima, potraživanja) i obaveze, odnosno dugovi ostavioca. Naslednik koji prihvati nasledstvo odgovara i za dugove ostavioca, ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine.

Zakon predviđa i izuzetke — stvari koje ne ulaze u zaostavštinu:

• kućne stvari manje vrednosti koje su služile za zadovoljavanje svakodnevnih potreba ostaviočevih potomaka, bračnog druga ili roditelja koji su živeli s njim u istom domaćinstvu;
• imovina koju je potomak stekao sopstvenim radom ili uz pomoć ostavioca u okviru zajedničkog domaćinstva, u meri u kojoj mu ta imovina i pripada.

Strogo lična prava ostavioca (na primer, prava koja su vezana isključivo za njegovu ličnost) po pravilu se gase njegovom smrću i ne prelaze na naslednike.

Nasledni redovi po Zakonu o nasleđivanju

Zakon o nasleđivanju uređuje nasleđivanje kroz nasledne redove — grupe srodnika i bračnog druga koji nasleđuju određenim redosledom. Osnovno pravilo je da bliži nasledni red isključuje dalji: dok god postoji makar jedan naslednik iz bližeg reda koji može i hoće da nasledi, naslednici iz daljeg reda ne dolaze u obzir.

Prvi nasledni red — deca i bračni drug

U prvi nasledni red spadaju ostaviočeva deca i bračni drug. Oni nasleđuju na jednake delove (po glavama) — dakle, ako je ostavilac iza sebe ostavio bračnog druga i dvoje dece, svako od njih nasleđuje po jednu trećinu zaostavštine. Usvojena deca u pogledu nasleđivanja izjednačena su sa biološkom decom.

Drugi nasledni red — roditelji i bračni drug

Ako ostavilac nije imao decu (ili niko od dece ne može ili neće da nasledi, niti ima potomaka koji bi ih predstavljali), na red dolazi drugi nasledni red: bračni drug i roditelji ostavioca. U tom slučaju bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, dok preostalu polovinu na jednake delove nasleđuju roditelji. Ako roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo pripada njihovim potomcima (ostaviočevoj braći i sestrama) po pravu predstavljanja; a ako ni bračnog druga nema, roditelji nasleđuju celu zaostavštinu.

Treći nasledni red — dede, babe i drugi preci

Ukoliko nema naslednika iz prva dva reda, nasleđuju dede i babe ostavioca — polovinu zaostavštine nasleđuju dede i babe po očevoj liniji, a drugu polovinu dede i babe po majčinoj liniji, s tim što se unutar svake linije deo dalje deli na jednake delove. Ako u nekoj od linija nema naslednika, čitava zaostavština prelazi na naslednike iz druge linije. U odsustvu i ovih naslednika, na red dolaze pradede i prababe (četvrti nasledni red), po sličnom principu podele po lozama.

Pravo predstavljanja u nasleđivanju

Pravo predstavljanja znači da, ako naslednik koji bi po redu nasleđivanja trebalo da nasledi ne može (jer je umro pre ostavioca ili je nedostojan) ili neće da nasledi (odrekao se nasledstva), njegov deo ne propada, već ga na jednake delove nasleđuju njegovi potomci — oni „stupaju na njegovo mesto”.

Primer: ako je ostaviočev sin preminuo pre njega, a iza sebe je ostavio dvoje dece (ostaviočeve unuke), ta unučad će po pravu predstavljanja podeliti između sebe deo koji bi pripao njihovom ocu da je bio živ. Ovaj princip se primenjuje kroz sve nasledne redove — omogućava da se nasledstvo „spusti” niz lozu umesto da automatski pređe na sledeći nasledni red.

Nužni deo i nužni naslednici

Testator (ostavilac) testamentom u načelu slobodno raspolaže svojom imovinom — može odrediti da nasledi neko ko po zakonu uopšte ne bi nasledio, ili može isključiti pojedine zakonske naslednike. Međutim, zakon štiti krug najbližih srodnika kroz institut nužnog dela — deo zaostavštine koji im pripada bez obzira na sadržinu testamenta ili poklone koje je ostavilac učinio za života.

Nužni naslednici prvog reda

Ostaviočevi potomci (deca, unuci po pravu predstavljanja), usvojenici i njihovi potomci, kao i bračni drug uvek imaju svojstvo nužnih naslednika, bez ikakvih dodatnih uslova. Njihov nužni deo iznosi polovinu (1/2) onoga što bi nasledili da je došlo do zakonskog nasleđivanja.

Nužni naslednici drugog reda

Roditelji, usvojilac, braća i sestre, dede, babe i drugi preci ostavioca imaju pravo na nužni deo samo pod uslovom da su trajno nesposobni za privređivanje i da nemaju neophodna sredstva za život. Njihov nužni deo iznosi trećinu (1/3) njihovog zakonskog naslednog dela.

Šta ako je nužni deo povređen

Do povrede nužnog dela dolazi kada je ostavilac testamentom raspolagao imovinom ili je za života učinio poklone tako da nužnom nasledniku ostaje manje od zakonom zagarantovanog dela. U tom slučaju nužni naslednik može tražiti smanjenje testamentalnih raspolaganja, odnosno povraćaj poklona, radi popune svog nužnog dela. Zakon predviđa da pravo na novčanu naknadu zbog povrede nužnog dela zastareva u roku od tri godine od proglašenja testamenta, odnosno od saznanja za povredu, a s obzirom na to da se rokovi i način računanja razlikuju u zavisnosti od toga da li se traži povraćaj poklona ili smanjenje testamentalnog raspolaganja, u svakom konkretnom slučaju je najsigurnije proveriti tačan rok sa advokatom.

Umesto zaključka

Zakonsko nasleđivanje je pravilo koje se primenjuje uvek kada ne postoji (punovažan i potpun) testament, a nasledni redovi i institut nužnog dela postoje da bi se zaostavština raspodelila na predvidiv i pravičan način između najbližih srodnika ostavioca. Kako svaki nasledni slučaj ima svoje specifičnosti — od utvrđivanja kruga naslednika, preko obračuna nužnog dela, do same ostavinske rasprave — preporučljivo je na vreme se obratiti advokatu radi zaštite svojih naslednih prava.

Za pravnu pomoć u vezi sa nasleđivanjem, ostavinskim postupkom ili zaštitom nužnog dela, obratite se Advokatskoj kancelariji Milutinović.

Najčešća pitanja

Da li se dugovi nasleđuju?

Da — naslednik nasleđuje i imovinu i dugove ostavioca, ali odgovara za dugove samo do visine vrednosti nasleđene imovine.

Da li testament može potpuno isključiti dete iz nasledstva?

Testamentom se dete može isključiti od nasleđivanja iznad njegovog nužnog dela, ali ne i od same polovine zakonskog dela koja mu pripada kao nužnom nasledniku (osim u zakonom predviđenim slučajevima nedostojnosti ili isključenja).

Ko nasleđuje ako ostavilac nema ni decu ni bračnog druga ni roditelje?

Tada nasleđuju dede i babe (treći nasledni red), a ako ni njih nema, pradede i prababe (četvrti nasledni red), po pravilima podele na loze.

Šta je razlika između naslednog reda i prava predstavljanja?

Nasledni red određuje koja grupa srodnika nasleđuje; pravo predstavljanja određuje da potomci naslednika koji ne može ili neće da nasledi stupaju na njegovo mesto unutar istog naslednog reda.