Radni odnos zasniva se zaključivanjem ugovora o radu između zaposlenog i poslodavca, odnosno kada ga obe ugovorne strane potpišu (s tim da ugovor o radu u ime i za račun poslodavca zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste). Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka, od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva primerka zadržava poslodavac.

Više o ugovorima o radu možete da pročitate na sledećem linku: https://blog.akmilutinovic.rs/ugovor-o-radu/.

Imajući u vidu postojanje mnogobrojnih različitih i specifičnih situacija, delatnosti, potreba poslodavaca i zaposlenih, kao i njihovih mogućnosti, to postoje i različite vrste radnih odnosa (koje bi svakako najbolje bilo prilagoditi shodno svakoj pojedinačnoj delatnosti poslodavca i vrsti poslova koje je zaposleni dužan da obavlja – takozvana segmentacija tržišta rada), a koje su Zakonom o radu u opštim okvirima uređene, čime je olakšano zaključivanje ugovora, kako opštih – uobičajenih, tako i onih odlikovanih specifičnostima, a kojima se zasniva radni odnos (čime je izražena namera da se izvesna ravnoteža uspostavi između potrebe za većom fleksibilnosti i sigurnosti zaposlenja).

Imajući u vidu navedeno, u nastavku ćemo bliže objasniti nekoliko najčešćih oblika radnog odnosa u Republici Srbiji.

Radni odnos na neodređeno vreme

Sa stanovišta zakona, najčešći pravni osnov za zasnivanje radnog odnosa je ugovor o radu na neodređeno vreme (koji se, kada je zasnovan sa punim radnim vremenom, naziva „standardni radni odnos“ ili žargonski „stalan posao“). Ugovor o radu na neodređeno vreme je ugovor čije trajanje nije unapred predviđeno i koji u radnopravnim odnosima ima zaštitnu ulogu, koja se posebno ogleda u sledećim pravnim pretpostavkama:

• Ukoliko zaposleni stupi na rad bez prethodno zaključenog ugovora o radu, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme;
• Ukoliko u ugovoru o radu nije navedeno trajanje ugovora, smatraće se da je isti zaključen na neodređeno vreme;
• Ukoliko je radni odnos zasnovan na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, isti „prerasta“ u ugovor na neodređeno vreme ako zamenjivanom zaposlenom prestane radni odnos.

Radni odnos na određeno vreme

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (dakle, vreme trajanja ovih ugovora određeno je već u trenutku zaključenja ugovora).
Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (treba imati u vidu da se prekid kraći od 30 dana ne računa u prekid radnog odnosa u ovom smislu).

Izuzetno, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi:

• ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
• za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
• sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;
• za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
• sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Obavljanje poslova sa povećanim rizikom

Ugovor o radu može da se zaključi za poslove sa povećanim rizikom, utvrđenim u skladu sa zakonom samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. Zaposleni može da radi na poslovima sa povećanim rizikom samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadležnog zdravstvenog organa, a u skladu sa zakonom.

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Radni odnos može biti zasnovan i sa nepunim radnim vremenom (na neodređeno ili određeno vreme), a shodno Zakonu o radu, kojim su propisana prava i obaveze zaposlenog i poslodavca u slučaju radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom.

Naime, zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, dok je poslodavac dužan da zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi na istim ili sličnim poslovima.

Takođe, poslodavac je dužan da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom, te razmotri eventualni zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak na nepuno radno vreme.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.

Radni odnos sa skraćenim radnim vremenom

Mada mnogi doživljavaju na isti način radni odnos sa nepunim radnim vremenom (koji smo prethodno bliže opisali) i radni odnos sa skraćenim radnim vremenom, između ove dve vrste radnih odnosa postoje značajne razlike.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog – skraćuje se radno vreme (zasniva se radni odnos sa skraćenim radnim vremenom) srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno – poslovi sa povećanim rizikom (dok se radni odnos sa nepunim radnim vremenom može zaključiti i za poslove čije obavljanje nije povezano sa povećanim rizikom).
Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom (dok zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima ista prava ali u manjem obimu, odnosno ima prava srazmerno broju sati provedenih na radu kod poslodavca).

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i obuhvata rad na daljinu i rad od kuće, a koji se mogu zaključiti za poslove koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.
Osim odredaba koje je potrebno da sadrži svaki ugovor o radu, Ugovor o radu za obavljanje poslova van prostoja poslodavca mora da sadrži i posebno odredbe koje propisuje Zakon o radu, kao što su na primer ona o sredstavima za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi i održava, načinu vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog, kao i druga prava i obaveze zaposlenog i poslodavaca u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja.
Osnovna zarada zaposlenog koji obavlja poslove van prostorija poslodavca ne može biti utvrđena u nižem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca. Takođe, količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ovog ugovora ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor.

Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem

Zakonom o radu posebno je regulisan radni odnos koji se zasnima za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja.

Ugovorom o radu zasnovanim sa kućnim pomoćnim osobljem može se ugovoriti isplata dela zarade i u naturi, a koja se sastoji u obezbeđivanju stanovanja i ishrane (odnosno samo stanovanja ili samo ishrane), s tim da se vednost dela davanja u naturi mora izraziti i novčano.

Takođe, propisano je da se najmanji procenat zarade koji se obavezno obračunava i isplaćuje u novcu utvrđuje ugovorom o radu i da ne može biti niži od 50% od zarade zaposlenog. Ukoliko je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada uz naknadu zarade poslodavac je dužan da zaposlenom naknadu zarade isplaćuje u novcu.
Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem ne može se zasnovati sa supružnikom, usvojiocem ili usvojenikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva i u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.

Radni odnos sa pripravnikom

Zakonom o radu propisano je da poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom.
Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno. Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Zaključak

Imajući u vidu da su potrebe zaposlenih i poslodavaca u konstantnom porastu, shodno porastu razvoja i mogućnosti koje tržište pruža, u porastu su i varijacije radnih odnosa kao i njihova popularnost (kao značajan primer može se uzeti rast popularnosti rada od kuće koje je očigledan u IT industriji, a koji je počeo kao posledica pandemije, koji oblik radnog odnosa je međutim i dalje u konstantom porastu, s obzirom da se u praksi u određenim delatnostima pokazao kao produktivniji). Budući da svaka delatnost, kao i svaki zaposleni i poslodavac imaju specifične potrebe, radi postizanja najveće produktivnosti potrebno je da svaki radni odnos bude prilagođen njihovim konkretnim potrebama, te je u cilju pobošanja poslovanja neophodno sastaviti odgovarajući ugovor o radu, radi zasnivanja zadovoljavajućeg radnog odnosa.