Razvod braka je sve češća pojava na globalnom nivou i takođe je smatran jednim od najstresnijih životnih događaja.
U Republici Srbiji u 2022. godini razvedeno je 9 813 brakova, odnosno za 0,2% više u odnosu na 2021. godinu. Broj razvedenih brakova na 1 000 stanovnika iznosi 1,5. Najveći broj razvedenih brakova čine brakovi s decom – 5 151 (52,5%). U ukupnom broju razvedenih brakova s decom, najčešći su razvedeni brakovi s jednim detetom – 2 683 (52,1%). Prosečno trajanje razvedenog braka u 2022. godini iznosi 13,8 godina. Postoje dva načina za razvod braka, a to su razvod po tužbi i sporazumni razvod braka.
Prednosti sporazumnog razvoda braka
Prednosti sporazuma o razvodu braka u odnosu na postupak po tužbi za razvod braka su višestruke. Pre svega, sporazumni razvod braka je dosta kraći postupak od postupka po tužbi, te je emocionalno i finansijski manje iscrpljujući po sve učesnike. Nakon sporazumnog razvoda bivši supružnici lakše ostaju u dobrim odnosima što je itekako značajno ukoliko imaju zajedničke dece. Sporazumni razvod braka u najvećem broju slučajeva biva rešen na jednom ročištu pred nadležnim sudom, čak nije nužno ni lično prisustvo supružnika koji se razvode. Ukoliko ne žele lično da prisustvuju ročištu, može ih zastupati advokat, uz ograničenje da supružnike u ovom postupku ne može zastupati isti advokat.
U ovome se ogleda možda i najveća prednost sporazumnog razvoda braka u odnosu na postupak po tužbi, imajući u vidu da će u postupku po tužbi sud saslušavati supružnike u svojstvu parničnih stranaka što često može biti stresno iskustvo.
Sadržina sporazuma o razvodu braka
Postupak za sporazumni razvod braka se inicira podnošenjem predloga za sporazumni razvod braka nadležnom sudu. Bitno je napomenuti da supružnici nisu obavezni da angažuju advokate radi sačinjavanja sporazuma, ali je svakako poželjno da to urade iz više razloga. Pregovori u pogledu sadržine sporazuma će uvek ići neuporedivo brže ukoliko interese oba supružnika zastupaju advokati koji će zajedničkim naporom izraditi sporazum koji pogoduje dogovoru supružnika. Konstantno treba imati na umu da jer reč o sporazumu, te da u ovom postupku ne postoji “pobednik” i da je baš zato bitno da se mogućnost eskalacije sukoba između supružnika smanji na najmanju moguću meru.
Sporazum o razvodu braka obavezno sadrži sledeće elemente:
- sporazum o vršenju roditeljskog prava nad maloletnim detetom – ukoliko supružnici imaju zajedničko maloletno dete sporazumom mora biti određeno da li će oni vršiti roditeljsko pravo zajednički ili će jednom od njih biti povereno dete na čuvanje. Ukoliko će jedan od supružnika samostalno da vrši roditeljsko pravo, sporazum treba da sadrži i modalitet viđanja deteta sa drugim roditeljem. Bitno je napomenuti da drugi roditelj nije u ovom slučaju lišen roditeljskog prava, te da bez obzira kome je povereno dete na čuvanje oba roditelja podjednako odlučuju o bitnim pitanjima vezanim za dete poput: promene prebivališta, školovanja itd. Sporazum o vršenju roditeljskog prava i modalitetu viđanja sa drugim roditeljem mora dobiti saglasnost nadležnog centra za socijalni rad. Radnici centra će obaviti razgovor sa oba roditelja i utvrditi da li je predloženi sporazum u najboljem interesu deteta nakon čega će dostaviti svoje mišljenje sudu. Takođe, sporazumom će biti određena i visina izdržavanja deteta određena prema potrebama deteta i mogućnostima roditelja. Više o izdržavanju deteta možete da pročitate u tekstu na linku:https://blog.akmilutinovic.rs/izdrzavanje-deteta.
- sporazum o deobi zajedničke imovine – zajedničku imovinu supružnika čini sva imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku. Supružnici će po pravilu sporazumom obuhvatiti vrednije stvari poput nepokretnosti, motornih vozila, udela u pravnim licima i slično, dok će stvari manje vrednosti faktički podeliti među sobom. Pretpostavka je da su udeli supružnika jednaki, ali su oni slobodni da sporazumom imovinu podele kako žele. Još jedna velika prednost sporazumnog razvoda braka u odnosu na postupak po tužbi je ta što je moguće izbeći dug i naporan proces utvrđivanja doprinosa svakog supružnika.
Ročište za sporazumni razvod braka
Nakon što primi predlog za sporazumni razvod braka, postupajući sud će zakazati prvo, i u najvećem broju slučajeva jedino ročište nakon čega će doneti presudu. U skladu sa odredbama Porodičnog zakona postupajući sud je dužan da ročište održi u roku od 15 dana od dana kada je predlog primljen u sud. U praksi će ipak proći više vremena imajući u vidu opterećenost naših sudova ali po pravilu ne više od par nedelja. Kao što je već navedeno supružnici ne moraju biti lično prisutni na ovom ročištu, već mogu punomoćjem ovlastiti svoje advokate.
Ukoliko je do razvoda braka već došlo, savetujemo da se brak razvede sporazumni putem. Na ovaj način će supružnici sebe poštedeti stresa i velikih finansijskih izdataka koji su gotovo izvesni u postupku za razvod braka po tužbi.