Prekršajni postupak je sudski postupak sa kojim će se susreti najveći broj fizičkih i pravnih lica. Navedeno naročito važi za vozače motornih vozila kojima u najvećem broju slučajeva makar bude izdat prekršajni nalog zbog nekog od prekršaja propisanih Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima. Prekršaji su kao vrsta kaznenih dela sadržani u velikom broju propisa iz svih oblasti društvenog života, te pored saobraćajnih postoje na primer carinski ili poreski prekršaji.
U prekršajnom postupku se primenjuju izvesna načela od kojih se kao osnovno može izdvojiti načelo zakonitosti koje podrazumeva da učiniocu prekršaja prekršajnu sankciju može izreći nadležni sud koji vodi postupak. Izuzetak od ovog načela jeste mogućnost da ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice prekršajnim nalogom u skladu sa zakonom izrekne prekršajnu sankciju. Ipak, ovo odstupanje nije toliko veliko koliko se može učiniti imajući u vidu da se prekršajni nalog može osporiti i zahtevati da nadležni sud odluči o njemu. Više o prekršajnom nalogu možete pročitati na sledećem linku: https://blog.akmilutinovic.rs/sta-je-prekrsajni-nalog-i-da-li-potpisivati-isti/.
Kao još jedno načelo prekršajnog postupka od posebnog značaja možemo izdvojiti pravo na odbranu kojim se okrivljenom garantuje mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete kao i da ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere.
Pokretanje prekršajnog postupka
Prekršajni postupak se pokreće rešenjem suda na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi se pisanoj formi i sadrži obavezne elemente propisane Zakonom o prekršajima. Neki od ovih elemenata su: osnovni podatci o fizičkom licu, preduzetniku i odgovornom licu protiv koga se zahtev podnosi, činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja i druge okolnosti i predlog o dokazima koje treba izvesti. Ukoliko sud ne utvrdi da postoji neki od razloga za odbačaj zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, doneće rešenje o pokretanju prekršajnog postupka.
Nakon donošenja rešenja, sud će dostavljanjem zatvorenog pisanog poziva pozvati okrivljenog da prisustvuje izvođenju radnji u prekršajnom postupku. Kad se okrivljeni prvi put poziva, uz poziv mu se obavezno dostavlja primerak zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i poučiće se u pozivu o pravu da može uzeti branioca i da branilac može prisustvovati njegovom saslušanju.
Bitno je napomenuti da se izbegavanjem prijema poziva ne postiže nikakav efekat koji je povoljan po okrivljenog, te da ovakvo postupanje može voditi tome da postupajući sud izda naredbu za dovođenje okrivljenog koju izvršavaju ovlašćeni policijski službenici.
Saslušanje okrivljenog
Okrivljeni se saslušava po pravilu usmeno, te će mu se omogućiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve činjenice koje mu služe za odbranu. Kad se okrivljeni prvi put saslušava, pitaće se za lično ime, nadimak ako ga ima, lično ime jednog od roditelja, mesto i datum rođenja, jedinstveni matični broj građana, čiji je državljanin, zanimanje, adresu stanovanja i zaposlenja, porodične prilike, koji stepen stručne spreme ima, kakvog je imovnog stanja, da li je osuđivan ili prekršajno kažnjavan i za šta, da li se protiv njega vodi krivični ili prekršajni postupak i za koje delo, a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik.
Posle uzimanja ličnih podataka, okrivljenom će se saopštiti zašto se okrivljuje i pozvaće se da navede sve što ima u svoju odbranu. Kad okrivljeni završi svoj iskaz, postaviće mu se pitanje ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrečnosti i nejasnoće u njegovom izlaganju.
Prema okrivljenom se ne smeju upotrebiti sila, pretnja, obmana, obećanje, iznuda, iznurivanje ili druga slična sredstva da bi se došlo do njegove izjave ili priznanja ili nekog činjenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz. Ako sud nađe da neposredno usmeno saslušanje nije potrebno s obzirom na značaj prekršaja i podatke kojima raspolaže, može u pozivu poučiti okrivljenog da svoju odbranu da u pisanoj formi. U takvom slučaju okrivljeni može svoju odbranu dati u pisanoj formi.
Bitno je napomenuti da se okrivljenom često nudi mogućnost zaključenja sporazuma o priznanju prekršaja, naročito kada su u pitanju saobraćajni prekršaji. Treba imati na umu da se sporazum o priznanju prekršaja može zaključiti i dostaviti sudu do donošenja prvostepene odluke. Neretko će okrivljeni u prekršajnom postupku zaključiti sporazum o priznanju prekršaja sa podnosiocem zahteva pod dejstvom zablude da je reč o jedinstvenoj prilici koja mora biti iskorišćena pre njegovog saslušanja.
Od izuzetne je važnosti da se okrivljeni pre nego što bude saslušan ili zaključi sporazum upozna sa svim dokazima koji postoje u predmetu. Česta je pojava da postoji neki procesnopravni propust ili manjkavost dokaza koja može voditi ka oslobađajućoj presudi ukoliko bude primećena na vreme. Upravo je iz ovog razloga okrivljenom neophodan branilac kako bi u potpunosti mogao da sagleda svoju situaciju.
Dalji tok postupka
U daljem toku postupka sud može saslušavati svedoke, odnosno lica za koja je verovatno da će moći da daju obaveštenja o prekršaju i učiniocu i o drugim važnim okolnostima. Svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Ne može se saslušati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja službene ili vojne tajne, dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti i branilac okrivljenog o onome što mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio, osim ako to sam okrivljeni zahteva. Oslobođeni su od dužnosti svedočenja: bračni drug okrivljenog, srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zaključno, usvojenik i usvojitelj okrivljenog, verski ispovednik o onome što mu je okrivljeni ispovedio.
Ako je za utvrđivanje ili razjašnjenje kakve važne činjenice potrebno lično i neposredno opažanje sudije koji vodi prekršajni postupak, na predlog stranaka izvršiće se uviđaj. Takođe, na predlog stranaka će se obaviti veštačenje, kada je za utvrđivanje ili ocenu neke važne činjenice neophodno pribaviti nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže stručnim znanjem, kojim sud ne raspolaže.
Stan i druge prostorije, kao i lica mogu se pretresati ako je verovatno da će se u stanu, drugim prostorijama, stvarima ili kod pojedinih lica naći predmet ili tragovi koji bi mogli biti značajni za prekršajni postupak, ili da će se pretresom stana i drugih prostorija uhvatiti okrivljeni.
Odluke i prekršajne sankcije
Prekršajni postupak završava se donošenjem osuđujuće ili oslobađajuće presude, rešenja kojim se postupak obustavlja ili rešenja kojim se maloletnom učiniocu prekršaja izriče vaspitna mera.
Presuda kojom se okrivljeni oglašava odgovornim za prekršaj donosi se kad se u prekršajnom postupku utvrdi postojanje prekršaja i odgovornost okrivljenog za taj prekršaj. Prekršajne sankcije koje mogu biti izrečene su: kazne, kazneni poeni, opomena, zaštitne mere, vaspitne mere.
Kazne su: kazna zatvora, novčana kazna i rad u javnom interesu. Za prekršaje protiv bezbednosti saobraćaja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni poeni u rasponu od 1 do 25. Zaštitne mere su: oduzimanje predmeta, zabrana vršenja određenih delatnostim, zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti, zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove, zabrana upravljanja motornim vozilom, obavezno lečenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci, obavezno psihijatrijsko lečenje, zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja, zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama, javno objavljivanje presude, udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije, oduzimanje životinja i zabrana držanja životinja i zabrana učestvovanja u postupcima javnih nabavki.
Maloletnicima se mogu izreći sledeće vaspitne mere: mere upozorenja i usmeravanja: ukor i posebne obaveze i mere pojačanog nadzora.
Presudu kojom se okrivljeni oslobađa odgovornosti sud će doneti: ako delo za koje se tereti po propisu nije prekršaj, ako ima okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost okrivljenog ili ako nije dokazano da je okrivljeni učinio prekršaj za koji je protiv njega podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Troškove postupka za prekršaj za koji je postupak obustavljen ili je okrivljeni oslobođen odgovornosti snosi sud.
Protiv presude i rešenja prekršajnog suda može se izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu u roku od osam dana od dana dostavljanja presude ili rešenja.
Prekršajni postupak se takođe može završiti rešenjem o obustavi postupka kad sud utvrdi da je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka
Umesto zaključka
Cilj ovog teksta je bio da pravnim laicima približi tok prekršajnog postupka. Imajući u vidu da na kraju ovog postupka okrivljenom mogu biti izrečene ozbiljne prekršajne sankcije ne treba podcenjivati njegovu ozbiljnost. Ukoliko je protiv Vas pokrenut prekršajni postupak, za Vas je najbolje da angažujete advokata kao branioca koji će stručno proceniti kako najbolje dalje postupiti i kako izneti odbranu.