Uvod

Iako često u medijima možemo čitati o tome kako su javni izvršitelji „nužno zlo“ no, treba imati u vidu da su oni tu u svojstvu organa pravosudnog sistema, te da u tom svojstvu postupaju na osnovu zakonom datih ovlašćenja, poštujući odredbe odgovarajućih važećih zakona. U tom smislu, oni koji svoje obaveze ne izvršavaju na ogovarajući način i u propisanim ili ugovorenim rokovima, svaljuju svu krivicu na javne izvršitelje, koji su samo postupajući organ postupka. Međutim, postoje i poverioci, odnosno oni čije je neko pravo povređeno, a ni na koji način ne mogu navesti svoje dužnike da dobrovoljno ispune svoju obavezu prema njima, te im izvršni postupak preostaje kao jedina opcija.

Osnovne odredbe

Naime, ukoliko dužnik svoju obavezu prema poveriocu ne izvrši dobrovoljno, poverilac svoje dospelo potraživanje može naplatiti od dužnika prinudnim putem, a po osnovu izvršne ili verodostojne isprave, u izvršnom postupku. Izvršni postupak pokreće se tako što izvršni poverilac podnosi predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, dok se po službenoj dužnosti pokreće samo ukoliko je to zakonom posebno određeno.

O predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave odlučuje sud, osim kada je zakonom predviđeno da odlučuje javni izvršitelj (kao što je npr. slučaj donošenja rešenja o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti). Nakon donošenja rešenja, sprovodi se izvršenje.
Pri odlučivanju o predlogu za izvršenje sud i javni izvršitelj vezani su izvršnom i verodostojnom ispravom, a samo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ne mora biti obrazloženo.

Budući da se rešenje o izvšenju donosi na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju taksativno je nabrojano šta spada u izvršnu, a šta u verodostojnu ispravu, te ćemo iste nabrojati u nastavku ovog teksta.

Izvršna isprava

Izvršne isprave su:

1 ) izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje koji glase na davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje;

2) izvršna odluka doneta u prekršajnom ili upravnom postupku i upravno poravnanje koji glase na novčanu obavezu (ako posebnim zakonom nije drukčije određeno);

3) izvod iz Registra zaloge i izvod iz Registra finansijskog lizinga;

4) ugovor o hipoteci i založna izjava;

5) plan reorganizacije u stečajnom postupku čije je usvajanje rešenjem potvrdio sud;

6) javnobeležničke isprave koje imaju snagu izvršne isprave;

7) sporazum o rešavanju spora putem posredovanja, koji ispunjava uslove određene zakonom kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova;

8) odluka Ustavnog suda kojom je usvojen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete;

9) druga isprava koja je pozitivnim zakonima određena kao izvršna isprava.

Ugovor o hipoteci i založna izjava jesu izvršne isprave ako su zaključeni, odnosno dati u formi koju određuje zakon kojim se uređuje hipoteka, ako sadrže odredbe koje on predviđa i ako su upisani u katastar nepokretnosti kao izvršna vansudska hipoteka. Na osnovu izvoda iz Registra zaloge, izvoda iz Regisra finansijskog lizinga, ugovora o hopoteci i založne izjave, izvršenje se može sprovesti samo na predmetu založnog prava.

Sud nije ovlašćen da ispituje zakonitost i pravilnost izvršne isprave, već samo njenu podobnost. Izvršna isprava podobna je da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju ako sadrži podake o izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i predmet, vrstu i obim ispunjenja obaveze. Ako u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, on iznosi 8 dana od dostavljanja izvršne isprave izvršnom dužniku.

Važno je napomenuti da sudska odluka koja glasi na davanje ili činjenje postaje izvršna ako je postala pravosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze (koji počinje da teče od dana kada je dužnik primo sudsku odluku), dok sudska odluka koja glasi na nečinjenje ili trpljenje postaje izvršna kada postane pravosnažna, ukoliko u njoj nije drugačije određeno. Potvrdu pravosnažnosti i izvršnosti izdaje sud koji je doneo odluku, a po predlogu stranke. Međutim, rešenje o izvršenju može biti doneto i kada sudska odluka nije postala pravosnažna, ako je zakonom propisano da žalba ili drugi pravni lek ne odlažu njeno izvršenje, pa  tako u situaciji kada je sudskom odlukom fizičkom licu naložena isplata potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja odluke, ili je preduzetniku ili pravnom licu naložena isplata potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja odluke, može biti doneto rešenje o izvršenju i pre nastupanja pravosnažnosti i izvršnosti sudske odluke.

Verodostojna isprava

/

Dalje, rešenje o izvršenju može biti doneto i na osnovu verodostojne isprave, kada se donosi isključivo radi namirenja novčanog potraživanja. Verodostojne isprave su:

1) menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja;

2) izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti o stanju na računu zakonitog imaoca obveznica ili instrumenta tržišta novca (trezorski, blagajnički i komercijalni zapisi) i odluka o njihovom izdavanju;

3) račun domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom o tome da je izvršni dužnik obavešten o njegovoj obavezi;

4) izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama;

5) obračun ili izvod iz poslovnih knjiga za potraživanje takse za javni medijski servis;

6) javna isprava koja stvara izvršivu novčanu obavezu;

7) bankarska garancija;

8) akreditiv;

9) overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstava na račun izvršnog poverioca;

10) obračun kamate sa dokazom o osnovu dospelosti i visini potraživanja;

11) privremena ili okončana situacija o izvršenim građevinskim radovima;

12) obračun o nagradi i naknadi troškova advokata.

Verodostojna isprava podobna je da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ako sadrži podatke o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku i predmet, vrstu, obim i dospelost obaveze izvršnog dužnika. Ako dospelost obaveze ne može da se utvrdi iz verodostojne isprave, izvršni poverilac dužan je da uz verodostojnu ispravu priloži pisani dokaz da je izvršnom dužniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.
Budući da postoje brojni primeri sudske prakse koji se odnose na podnete predloge za izvršenje na osnovu verodostojne isprave uz koje nisu dostavljeni originali verodostojnih isprava, napomenućemo da sama opomena izvršnom dužniku da namiri dug prema izvršnom poveriocu, pa čak ni izjava dužnika da dug postoji, ne predstavljaju verodostojnu ispravu u smislu relevantnih zakona, već su verodostojene isprave samo one taksativno navedene u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ili drugim zakonom.
Takođe, a imajući u vidu razvoj tehnologije i efikasnost koja se postiže elektronskim poslovanjem, od izuzetne je važnosti i odredba Zakona o elektronskom fakturisanju, prema kojoj elektronska faktura, u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, predstavlja verodostojnu ispravu, ako je od strane izdavaoca elektronske fakture ili informacionog posrednika u njegovo ime poslata primaocu elektronske fakture preko sistema elektronskih faktura.
Međutim, kako bi elektronska faktura sa uobičajenim sadržajem propisanim zakonom predstavljala verodostojnu ispravu na osnovu koje se može doneti rešenje o izvršenju, potrebno je da izvršni poverilac dostavi odštamapan primerak elektronske fakture koji se smatra originalom, kao i odštampani dokaz da je primalac elektronske fakture (izvršni dužnik) primio elektronsku fakturu, čime je obavešten o nastaloj obavezi.
Ističemo da na ovaj način treba podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave samo u situaciji kada nije moguće izvršnom dužniku dostaviti verodostojnu ispravu u materijalizovanom obliku, već samo u vidu elektronske fakture, te takođe samo u situaciji kada nije moguće podnošenje predloga za izvršenje u elektronskoj formi.

Pravni lekovi – osnovno

Samo donošenje rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne  isprave, ne mora nužno da znači i njegovu ispravnost i osnovanost, te ukoliko je rešenje o izvršenju na bilo koji način nepravilno, potrebno je u zakonom određenim rokovima izjaviti neki od raspoloživih pravnih lekova, o kojima će odlučivati drugostepeni organ postupka.

Pravni lekovi u izvršnom postupku su žalba i prigovor, za koje se u svakom konkretnom slučaju ocenjuje koji se u datoj situaciji ima podneti, u zavisnosti od akta koji se pobija, dok u izvršnom postupku vanredni pravni lekovi nisu dozvoljeni, odnosno protiv pravnosnažnog rešenja nisu dozvoljeni ni revizija, niti ponavljanje postupka.

Zaključak

Na osnovu svega navedenog, ima se zaključiti da u svim ostalim slučajevima koji nisu taksativno navedeni u Zakonu da predstavljaju izvršnu ili verodostojnu ispravu, poveralac najpre mora protiv dužnika pokrenuti parnični postupak, na koji način će pribaviti izvršnu ispravu, na osnovu koje bi mogao prinudnim putem naplatiti svoje dospelo potraživanje.
Iz svega navedenog jasno se da uočiti da su sud i javni izvršitelji u izvršnom postupku i ruka koja uzima – onima koji dobrovoljno tuđe ne vraćaju ili svoje obaveze blagovremeno ne ispunjavaju, i ruka koja daje – onima kojima je pravo ugroženo, te ga ni na koji drugi način ne mogu ostvariti, te kao takvi u ovom našem pravosudnom sistemu apsolutno neophodni.