U cilju regulisanja i razvoja tržišta digitalne imovine kao i sprečavanja zloupotreba Republika Srbije donela je Zakon o digitalnoj imovini koji se primenjuje od dana 30.06.2021. godine. Sa primenom ovog novog Zakona došlo je i do početka primene novih propisa o oporezivanju digitalne imovine. Početkom 2023. godine Poreska Uprava Republike Srbije je izdala nekoliko stotina rešenja o porezu na kapitalnu dobit od prodaje kriptovaluta, i naplatila oko 85 miliona dinara poreza. Veći broj donetih rešenja se odnosi na manje složene predmete, dok se za one složenije koji obuhvataju veći broj transakcija rešenja dosta duže čekaju.

Kada se plaća porez na kapitalni dobitak?

Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da kapitalni dobitak, odnosno gubitak u smislu ovog zakona predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene, ostvarenu prenosom digitalne imovine. Poreska obaveza nastaje samo ukoliko je prodajom digitalne imovine ostvaren profit. Ako prodajom digitalne imovine nije ostvaren profit, tada ne postoji obaveza plaćanja ovog poreza.

Dakle ukoliko određenu digitalnu imovinu lice kupi za 50,00 EUR, a proda je za 70,00 EUR, ovih 20,00 EUR razlike između nabavne i prodajne cene predstavlja profit, odnosno poresku osnovicu za obračunavanje poreza na kapitalni dobitak. Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 15%.

Naravno, moguća je i situacija u kojoj neko lice proda digitalnu imovinu po ceni manjoj od nabavne u kom slučaju ova razlika predstavlja kapitalni gubitak. U slučaju kada obveznik prvo ostvari kapitalni gubitak, a kasnije ostvari kapitalni dobitak može se izvršiti prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom. Ako se i posle prebijanja iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje u narednih pet godina u koje se uračunava i godina u kojoj je ostvaren prvobitni kapitalni gubitak u vezi sa kojim se vrši prebijanje sa kapitalnim dobitkom, na račun budućih kapitalnih dobitaka.

U praksi je nekada problematično utvrditi nabavnu vrednost digitalne imovine, što može voditi neprijatnoj situaciji da bude oporezovan ceo iznos prodajne cene, a ne njena razlika u odnosu na nabavnu cenu. Ukoliko je digitalna imovina kupljena preko neke domaće ili strane menjačnice, ne bi trebalo da bude problematično dokazati njenu nabavnu vrednost dokumentacijom koju je potrebno priložiti uz poresku prijavu. Ipak, bitno je napomenuti da Poreska Uprava Republike Srbije nije dala jasne smernice o tome šta bi se sve moglo koristiti kao dokaz o nabavnoj ceni digitalne imovine.

Zakon o porezu na dohodak građana takođe reguliše na koji način će biti određena nabavna cena digitalne imovine koja je pribavljena “rudarenjem”. U ovom slučaju, nabavnom cenom smatraće se iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem predmetne digitalne imovine i koje može da dokumentuje. Ni u ovom slučaju ne postoje jasne smernice šta bi se sve moglo smatrati troškovima sticanja ali bi to svakako mogli biti troškovi električne energije utrošene na “rudarenje” kao i troškovi nabavke potrebne hardverske opreme i amortizacije. Postoji izuzetak od navedenog pravila, ukoliko je rudarenje bilo predmet oporezivanja u skladu sa odredbama o oporezivanju drugih prihoda, nabavnom cenom smatra se osnovica na koju je plaćen porez na drugi prihod.

Poreska oslobođenja

Poreski obveznik koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva rezidenta Republike u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, odnosno u kapital investicionog fonda osnovanog u skladu sa zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi, a čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike, oslobađa se 50% poreza na kapitalni dobitak. Takođe, ukoliko poreski obveznik u roku od 12 meseci od dana prodaje digitalne imovine, novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine uloži za gorenavedene namene , izvršiće se povraćaj 50% plaćenog poreza na kapitalni dobitak.

Takođe, bitno je napomenuti da se kapitalnim dobitkom, ne smatra razlika nastala prenosom prava, udela ili hartija od vrednosti, kada je obveznik izvršio prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koje je pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina. Ovaj izuzetak se primenjuje i na digitalnu imovinu, za koju je doduše dosta ređa pojava da
10 godina neprekidno bude u vlasništvu istog lica. Ipak, za one obveznike koji dosta dugo drže digitalnu imovinu,a pritom nemaju dokaze o njenoj nabavnoj ceni ovo može biti izuzetno pogodno.

Poreska prijava

Obveznik koji je fizičko lice koje u toku godine izvrši prenos digitalne imovine po osnovu kojeg može nastati kapitalni dobitak ili gubitak , dužan je da podnese poresku prijavu najkasnije u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod po osnovu prenosa digitalne imovine.

Prijava se podnosi nadležnoj Poreskoj Upravi na obrascu PPDG-3R čije je podnošenje moguće i online korišćenjem aplikacije ePorezi. Uz ovu prijavu je bitno priložiti svu dokumentaciju koja može poslužiti kao dokaz o nabavnoj ceni digitalne imovine.

Zaključak

Za očekivati je da će sa razvojem tržišta digitalne imovine u Republici Srbiji biti i sve veći broj podnetih poreskih prijava i rešenja nadležnih Poreskih Uprava. Takođe, u budućnosti se mogu očekivati dodatna razjašnjenja od strane Ministarstva Finansija koja se tiču dokazivanja nabavne cene digitalne imovine što bi trebalo da donese dodatni stepen sigurnosti svim njenim imaocima. Na kraju, uvek treba imati na umu da su u životu samo dve stvari izvesne…