Zakon o digitalnoj imovini definiše virtuelne valute kao jednu vrstu digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski
Jedan od izazova savremenog poslovanja, naročito u IT sektoru jeste kako pravilno i pažljivo sačuvati sve one poverljive informacije do kojih će sva angažovana lica doći u toku poslovanja, bilo da se radi o podacima otkrivenim zaposlenima ili licima angažovanim na drugi način, saradnicima, poslovnim partnerima, a u određenim slučajevima čak i klijentima. Šta je poslovna tajna? U današnjem poslovanju podaci i informacije sve više dobijaju na značaju, na šta posebno ukazuje činjenica da su prema berzanskoj vrednosti najvrednije kompanije koje trguju podacima, čime su zauzele mesto naftnim kompanijama koje su mnogo godina unazad zauzimale prvo mesto. Budući da je poslovna tajna od izuzetne važnosti pri poslovanju, te da celokupan uspeh i dobit kompanije često zavise od zaštite podataka koji…
Digitalna imovina je zasnovana na korišćenju kompjuterske tehnologije i postoji isključivo u virtuelnom obliku. Razvoj tehnologije je proširio krug projedinaca koji poseduju digitalnu imovinu kao i pružaoca usluga povezanih sa istom. Digitalna imovina se svakodnevno koristi kao alternativno sredstvo plaćanja, izvor finansiranja ili radi korišćenja proizvoda ili usluga, te je očigledna potreba za pravnom regulativom. U cilju regulisanja i razvoja tržišta digitalne imovine kao i sprečavanja zloupotreba donet je Zakon o digitalnoj imovini koji se primenjuje od dana 30.06.2021. godine (u daljem tekstu: “Zakon”). Zakon definiše pojmove digitalne imovine, virtuelne valtue, digitalnih tokena, te reguliše izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom kao i pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Definicija Zakon definiše digitalnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti…
In accordance with Article 21i of the Individual income tax law, employer which as part of its activity on the territory of the Republic, carries out research and development, is released from the obligation to pay 70% of the calculated and withheld tax from the wages of employees who are directly engaged in research and development activities, in proportion to the time that such employees spend on research activities and development in relation to full-time work. Article 45z of the Law on Compulsory Social Insurance Contributions prescribes that the employer which, as part of its activity in the territory of the Republic, carries out research and development, is released from the obligation to pay 100% of the contribution for mandatory…
U kojim situacijama dostavljamo podatke radi obrade? Svaki pojedinac će gotovo svakodnevno podeliti podatke o svojoj ličnosti u cilju njihove obrade. Razlozi iz kojih se podaci o ličnosti fizičkih lica prikupljaju i obrađuju su brojni i prisutni kod gotovo svake delatnosti. Za primer možemo uzeti ovih dana goruću temu – dostavu hrane. Prilikom korišćenja usluga neke od firmi koje se bave dostavom hrane korisnik će im uglavnom radi obrade dostaviti sledeće podatke: ime i prezime, broj telefona, adresu elektronske pošte, informacije o instrumentima plaćanja. Dakle, iza naizgled jednostavne svakodnevne aktivnosti je na delu složen sistem prikupljanja, obrade i zaštite podataka o ličnosti. Šta je podatak o ličnosti i obrada podataka o ličnosti? Zakon o zaštiti podataka o ličnosti definiše…
Moving to a different country is stressful enough without the added pressure of collecting a multitude of documents, as well as waiting in public offices, where your fate entirely lies on discretion of the officials. The best advice to minimize stress is to be well acknowledged with your rights in a foreign country as well as hiring a lawyer, because even if you are well acquainted with the law and have done your research, you have no experience with the procedures and the quote on quote behavior of local officials. Not to mention is the added benefit of saving your time, which is crucial because of the multitude of preclusive deadlines and documents in these procedures, and a lawyer can…
Boravak stranog državljanina u Republici srbiji U skladu sa odredbama Zakona o Strancima kratkotrajni boravak stranog državljanina u Republici Srbiji je boravak bez vize do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana računajući od dana prvog ulaska. Ukoliko strani državljanin namerava da provede više od 90 dana na teritoriji Republike Srbije, njemu mora biti odobren privremeni boravak. Privremeni boravak može biti odobren po osnovu: zapošljavanja, školovanja ili učenja srpskog jezika, studiranja, učestvovanja u programima međunarodne razmene učenika ili studenata, stručne specijalizacije, obuke i prakse, naučno istraživačkog rada ili druge naučno obrazovne aktivnosti, spajanja porodice, obavljanja verske službe, lečenja ili nege, vlasništva nad nepokretnosti, humanitarnog boravka, statusa pretpostavljene žrtve trgovine ljudima, statusa žrtve trgovine ljudima, drugih opravdanih razloga u…
Krivični Zakonik Republike Srbije članom 246a propisuje da je neovlašćeno držanje opojnih droga krivično delo za koje se može izreći novčana kazna ili kazna zatvora. “Ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne.” Dakle, pre svega je bitno definisati šta je to supstanca ili preparat proglašen za opojnu drogu? Šta su supstance ili preparati proglašeni za opojne droge? Psihoaktivne kontrolisane supstance u smislu Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama su: opojne droge, psihotropne supstance, proizvodi biološkog porekla koji imaju psihoaktivno dejstvo, druge psihoaktivne kontrolisane supstance. Sve supstance koje se mogu svrstati u navedene kategorije nabrojane su u…
Pojam “maloletnika” Maloletnikom se smatra lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 14 godina, a nije navršilo 18 godina, dakle jasno je da se krivične sankcije ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo 14 godina. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica dalje pravi podelu na mlađe maloletnike (lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest, a nije navršilo šesnaest godina) i starije maloletnike ( lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo šesnaest, a nije navršilo osamnaest godina). Navedenim Zakonom je takođe propisano da je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo osamnaest, a u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu mlađe punoletno lice.…
Ustav Republike Srbije članom 32. propisuje da “Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.”. Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u parničnom, izvršnom i vanparničnom postupku, kao i oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac ukoliko su istakli imovinsko-pravni zahtev. Uprkos navedenom, u praksi se često dešava da sudski postupci traju daleko duže on onog perioda koji bi se mogao smatrati razumnim. Definicija “razumnog roka” Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku kao merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom…
Obaveza izdržavanja deteta Porodični zakon Republike Srbije propisuje da roditelji imaju pravo i obavezu da izdržavaju dete. Ovo se odnosi kako na maloletno dete, tako i na punoletno dete koje je nesposobno za rad i nema dovoljno sredstava za izdržavanje ili je na redovnom školovanju i ima manje od 26 godina života. U sudskoj praksi se kao sporno pitanje javlja da li se master i doktorske studije smatraju redovnim školovanjem. Takođe je sporno pitanje da li je dovoljno da punoletno dete primalac izdržavanja ima status studenta ili je potrebno da ostvaruje neke rezultate tokom studija. Uslov je da se školovanje odvija kontinuirano bez većih prekida, odnosno da prekidi u školovanju nisu posledica nemara deteta koje prima izdržavanje, što je okolnost…
U skladu sa odredbama Zakona o porezima na imovinu porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa prava svojine na nepokretnosti uz naknadu. Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, međutim, u praksi se ova obaveza prevaljuje na kupca ugovorom o prodaji nepokretnosti. Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne vrednosti. Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne,ima pravo da utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti. Od dana 01.01.2020. godine ukinuta je obaveza obveznika poreza na prenos apsolutnih prava da podnose poresku prijavu , ukoliko se taj prenos vrši na osnovu isprave koju je sačinio, overio ili potvrdio javni beležnik…
Ugovor o doživotnom izdržavanju je jedan od ugovora u naslednom pravu uređenih Zakonom o nasleđivanju. Ovaj ugovor zaključuju primalac izdržavanja koji se obavezuje da nakon njegove smrti davalac izdržavanja stekne pravo svojine na određenim stvarima, najčešće nepokretnostima, i davalac izdržavanja koji se obavezuje da primaoca izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života kao i da ga nakon smrti sahrani. Obaveze ugovornih strana Ukoliko nije drugačije određeno ugovorom, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Bitno je istaći da obaveza izdržavanja ne mora nužno da se sastoji iz materijalnih davanja već može i da podrazumeva niz ličnih usluga uslovljenih socijalnim…
Greške u saobraćaju se dešavaju, bez obzira na uzrast, pol ili godine vozačkog iskustva. Na svu sreću ove greške koje se dese većini vozača obično nemaju teže posledice, već je reč o manjoj materijalnoj šteti, poput one koju vozač može pričiniti na primer komšijinom automobilu parkiranom ispred zgrade prilikom uparkiravanja svog vozila i slično. Ipak, usled nepoznavanja zakonskih propisa vozači koji su izazvali nezgodu mogu se naći u neprijatnoj situaciji tako što će nesvesno svojim postupcima izgubiti pravo iz obaveznog osiguranja od autoodgovornosti.Svaki vlasnik motornog vozila prilokom registracije istog plaća premiju za polisu osiguranja od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima u saobraćaju tim vozilom, nezavisno od toga ko je njime upravljao u trenutku nastanka štete. U situacijama gde nije…
Institut odlaganja krivičnog gonjenja ili kako se obično naziva “oportunitet” pruža mogućnost da za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina tužilaštvo odbaci krivičnu prijavu ukoliko osumnjičeni ispuni određene obaveze u ostavljenom roku. Najčešće se ova obaveza sastoji u tome da osumničeni na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati određeni novčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe.Ipak, postupajuće javno tužilaštvo neće pristati na zaključenje sporazuma o odlaganju krivičnog gonjenja za sva krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, već samo kada su u pitanju lakša dela kao što je na primer ugrožavanje bezbednosti javnog saobraćaja, nedavanje izdržavanja, nanošenje lakših telesnih povreda…
Ukoliko se ikada nađete u situaciji da policijski službenici žele da Vas pretresaju potrebno je da znate sledeće: ovlašćeno službeno lice bez naredbe suda može izvršiti pregled lica koji se vrši dodirivanjem površine odeće, ali bez zavlačenja ruku u džepove i sličnih radnji. pretresanje lica se kao i pretresanje stana može sprovesti samo na osnovu naredbe koju donosi sud, a u kojoj mora biti naveden razlog pretresanja. pretresanje lica bez naredbe suda može se preduzeti prilikom lišenja slobode ili prilikom izvršenja naredbe za dovođenje, ako postoji sumnja da to lice poseduje oružje ili oruđe za napad ili ako postoji sumnja da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u postupku. kada se sprovodi pretresanje…
Ukoliko ste lišeni slobode bitno je da znate sledeće: – svako lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru. – prema licu lišenom slobode mora se postupati čovečno i sa uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti, zabranjeno je svako nasilje i iznuđivanje iskaza od istog. – licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah se saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca. – pre nego što bude saslušano, lice lišeno slobode ima pravo…
Mobing je psihičko, fizičko i seksualno zlostavljanje na radu, zakonski definisan kao aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja, a ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.U praksi je sporno koliko bi često zlostavljanje moralo da se ponavlja, pa se neretko kao merodavna uzima teorija psihijatra Hansa Lajmana koji je utvrdio da je potrebno da mobing traje minimum šest meseci sa frekventnošću jednom nedeljno da bi se odrazio na zdravlje pacijenta.Najčešći…
