Uvod

Od svih krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonikom Republike Srbije, osnovano se može tvrditi da se u javnosti najviše govori o krivičnim delima koja su izvršena protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Ovo uopšte nije začuđujuće, imaući u vidu da se ovakva dela dešavaju često, a da po pravilu učinioci nisu pripadnici kriminalnog miljea. Teško se može zamisliti da prosečna osoba ustane ujutu iz kreveta bez namere da ikada učini bilo kakvo krivično delo i već do podneva učini npr, krivično delo proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, tešku krađu , falsifikovanje novca i slično.

Takođe, krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja mogu imati veoma ozbiljne posledice po život i zdravlje ljudi, teške telesne povrede, invaliditet, neretko i smrt. Nažalost neretko se dešava da prilikom izvršenja ovih krivičnih dela stradaju deca. U nastavku teksta će biti reči o dva dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja koja se najčešće događaju u praksi, a to su ugoržavanje javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nesreći

Ugrožavanje javnog saobraćaja

Krivični Zakonik Republike Srbije članom 289. propisuje da:

• Učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara,kazniće se zatvorom do tri godine.

• Ko se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugrozi železnički, brodski, tramvajski, trolejbuski, autobuski saobraćaj ili saobraćaj žičarom tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ukoliko je delo izvršeno iz nehata učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, ukoliko su nastupile teške telesne povrede, učiniocu se može izreći kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina. U slučaju težih posledica poput smrti jednog ili više lica učiniocu se može izreći kazna zatvora u trajanju od dve do dvanaest godina. Treba imati na umu da se ovo delo goni po službenoj dužnosti, te su gotovo svakodnevne situacije gde kod oštećenog ne postoji zainteresovanost za krivično gonjenje ali će krivični postupak ipak biti iniciran. Neretke su situacije gde su se članovi porodice okrivljenog nalazili u vozilu kojim je isti upravljao i pretrpeli lake telesne povrede prilikom nezgode. Oni se po pravilu neće pridružiti krivičnom gonjenju, čak će se izrazito protiviti vođenju postupka, ali kao što je već navedeno ovo delo se goni po službenoj dužnosti. U ovakvim situacijama će se najčešće primeniti insititut odlaganja krivičnog gonjenja o kome možete pročitati više na https://blog.akmilutinovic.rs/odlaganje-krivicnog-gonjenja-oportunitet/.

Posebno treba napomenuti da kod ovog dela neretko do izražaja dolazi novinarski senzacionalizam, te je postalo uobičajeno videti naslovne strane na kojima se učinilac naziva “ubicom” i “monstrumom”. Gnev javnosti može biti sasvim razumljiv kada je nastupila smrt nekog lica usled toga što se učinilac nije pridržavao saobraćajnih propisa, ali je on često nepotrebno pojačan neprofesionalnim izveštavanjem medija. Učinalc ovog dela nije umišljajno lišio života drugo lice, već je ova indiretkna posledica nastupla bez njegove namere. Da je učinilac ovog dela želeo da drugo lice liši života, on ne bi bio gonjen za delo ugrožavanja javnog saobraćaja, već za neki oblik ubistva. Dakle bitno je znati da izvršilac ovog krivičnog dela nije želeo tu posrednu posledicu, nije je predvideo ili je smatrao da do iste neće doći, ali je bio u obavezi da zna da usled njegovog postupanja može doći do nastupanja te posledice.

Nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi

Krivični Zakonik Republike Srbije članom 296. propisuje da:

• Vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći lice koje je tim prevoznim sredstvom povređeno ili čiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao,
  kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

• Ako je usled nepružanja pomoći nastupila teška telesna povreda povređenog lica,
  učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

• Ako je usled nepružanja pomoći nastupila smrt povređenog lica,
  učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Uslov za postojanje ovog krivičnog dela je da je izvršilac prethodno prouzrokovao povredu nekog lica kao vozač motornog vozila, da je u vreme izvršenja ovog dela oštećeni bio živ i da je izvršilac bio u mogućnosti da pruži pomoć povređenom. Bitno je napomenuti da je stav sudske prakse da nije od značaja da li okrivljeni poseduje znanje u vezi sa pružanjem medicinske pomoći, te da se pomoć može pružiti obaveštavanjem hitne pomoći, policije, pozivanjem drugih lica, zaustavljanjem drugih vozila itd.

Kao što je već navedeno za postojanje ovog krivičnog dela neophodno je da je pasivni subjekat bio živ bar neko vreme po prouzrokovanju povreda, da bi mu se mogla pružiti pomoć. Međutim u sudskoj praksi se javljaju i dugačiji stavovi, pa je tako u Presudi Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1 332/2022 od dana 3.6.2022. godine navedeno da ovo krivično delo postoji i u situaciji kada je okrivljeni koji je vozilom pregazio oštećenu, koja je živa ležala na kolovozu usled povreda koje joj je nanelo vozilo u prethodnoj saobraćajnoj nezgodi, napustio lice mesta bez prilaženja oštećenoj da bi se uverio u kakvom je stanju, bez obzira da li su povrede koje su nanete njegovim vozilom dovele do momentalne smrti, odnosno smrti koja je nastupila u trenutku povređivanja.

Umesto zaključka

Jasno je da je upravljanje motornim vozilom i učestvovanje u javnom saobraćaju radnja koja zahteva određen stepen životne zrelosti i obučenosti. Upravo iz ovog razloga se polaže vozački ispit kojim se utvrđuje da li je kandidat stekao teorijska i praktična znanja i veštine potrebne za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobraćaju na putu. Nephodno je da se svako lice koje upravlja motornim vozilom konstantno i bez izuzetka pridržava saobraćajnih propisa, imajući u vidu da posledice nepridržavanja mogu da budu katastrofalne, kako po ostale učesnike u saobraćaju tako i po samog vozača. Ipak, velika je verovatnoća da se prosečan vozač nađe u situaciji u kojoj je njegovo svesno kršenje saobraćajnih propisa dovelo do posledice koju nije priželjkivao te da mu može biti izrečena višegodišnja kazna zatvora.