Ubrzani razvoj informacionih tehnologija je u mnogo aspekata izmenio svet u kome živimo i našu svakodnevnicu. Jedna od ovih tehnologija je i blokchain tehnologija čijom je primenom stvorena prva virtuelna valuta koja je postala globalni fenomen – Bitcoin (BTC). O globalnom razvoju virtuelnih valuta najbolje govori činjenica da je prva komercijalna transakcija zabeležena 2010. godine kada su kupljene dve pice za 10.000,00 BTC, a da u trenutku pisanja ovog teksta 1 BTC vredi 27.445,00 USD. Nakon razvoja ove prve, i najpopularnije virtuelne valute počele su da se pojavljuju i mnoge druge.Faktori koji služe kao podsticaj za razvoj virtuelnih valuta se ne razlikuju od onih koji su podsticali konstantni razvoj tradicionalnog finansijskog sektora. Kao primer se mogu uzeti smanjivanje troškova transakcija i povećana brzina njihovog obavljanja.
Sistem zasnovan na blockchain tehnologiji je potpuno decentralizovan, što znači da nema uključenih servera i nema centralnog kontrolnog autoriteta. Ovakav koncept se može uporediti sa peer-to-peer mrežama za deljenje podataka kao što je na primer BitTorrent. Najčešće pitanje koje se postavlja je kako rešiti problem dvostrukog trošenja bez postojanja centralnog servera koji vodi evidencije o svim računima i transakcijama? Na prvi pogled se može učiniti da bi decentralizovan sistem bilo izuzetno lako zloupotrebiti, ali to ipak nije tako. U decentralizovanoj mreži , korišćenjem blockchain tehnologije beleži se svaka transakcija koja se ikada dogodila unutar mreže, te svi u mreži mogu da vide bilans svakog računa (bez identifikacije učesnika) čime se onemogućava dvostruko trošenje sredstava. U osnovi ovakva mreža zasniva se na konsenzusu svih učesnika u pogledu legitimiteta bilansa i transakcija čime se obezbeđuje njeno bezbedno funkcionisanje bez potrebe za angažovanjem posrednika, te stvaranjem transakcionih troškova i gubitka anonimnosti.
Zakonska definicija virtuelnih valuta
Zakon o digitalnoj imovini definiše virtuelne valute kao jednu vrstu digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski. O digitalnoj imovini uopšteno možete pročitati više u tekstu na linku Digitalna imovina.
Posebno se treba osvrnuti na stabilne novčiće čija je vrednost vezana za drugu postojeću imovinu (plemenite metale, valutu itd.) u cilju održavanja vrednosti. Ova vrsta virtuelnih valuta može da da budu vezana za jednu
određenu valutu, za više određenih valuta, za jednu određenu vrstu imovine, za više određenih vrsta imovine, ili za kombinaciju određenih valuta i imovina. Po pravilu se vrednost stabilnih novčića vezuje za vrednost druge valute i/ili imovine čija je vrednost na tržištu stabilna, onosno nije sklona naglim promenama. Manja volatilnost stabilnih novčića u odnosu na BTC ili druge altcoine čini ove virtuelne valute primamljivim. Zakon o digitalnoj imovini definiše stabilnu digitalnu imovinu kao digitalnu imovinu koja je izdata s ciljem što manjih promena vrednosti te imovine, a čija je vrednost povezana s vrednošću zakonskog sredstva plaćanja ili jednog ili više imovinskih prava koja imaju male promene vrednosti. Ovakva definicija je problematična i verovatno će u budućnosti biti menjana. Naime, kod stabilnih novčića namera izdavaoca ne mora da bude usmerena ka tome da njihova stvarna vrednost ostane stabilna sa, „što manjim promenama“ kroz vreme, već ka tome da njihova vrednost bude ekvivalentna, odnosno sa što manjim odstupanjima od vrednosti osnovnog imovinskog dobra. Prema tome, kvalifikacija digitalne imovine kao stabilnog novčića ne treba da zavisi od promena njene stvarne vrednosti, već od namere izdavaoca da tu vrednost „veže“ za određenu valutu i/ili drugu imovinu.
Šta je beli papir?
Pre izdavanja digitalne imovine, izdavalac može sačiniti beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji, s obzirom na posebne karakteristike izdavaoca i digitalne imovine koja se nudi, omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu, i koji ispunjava sve druge uslove propisane za beli papir u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini. Informacije navedene u belom papiru moraju da budu sažete, pregledne i razumljive i moraju biti prikazane na način koji omogućava njihovu jednostavnu analizu. Podaci navedeni u belom papiru moraju biti tačni, potpuni i jasni i ne smeju navoditi na pogrešan zaključak. Ukoliko se izdaje nova virtuelna valuta Narodna Banka Srbije postupa kao nadzorni organ koji rešenjem odobrava objavljivanje belog papira. Više reči o sadržini belog papira i postupku izdavanja digitalne imovine će biti u nekom od narednih tekstova na blogu.
Zaključak
Virtuelne valute su prešle veliki put od dana 22.05.2010. godine kada je izvršena prva transakcija u kojoj je BTC prihvacen kao sredstvo plaćanja, a o tome možda najbolje svedoči činjenica da se taj dan obeležava globalno kao “Bitcoin pizza day”. Sve je veći broj lica koje vide potencijal u virtuelnim valutama, te globalna zajednica koja prihvata virtuelne valute kao sredstvo plaćanja raste iz dana u dan. Naravno pored onih koji u virtuelnim valutama vide budućnost, veliki je broj i skeptika koji smatra da su virtuelne valute prolazni trend. Treba imati na umu da je Marko Polo 1296. godine, opisujući svoje putovanje kroz Kinu pomenuo upotrebu papirnog novca, što je tada Evropljanima zvučalo nezamislivo, dok je današnji svet nezamilsiv bez upotrebe papirnog novca. Da li će virtelne valute imati sličnu sudbinu, vreme će pokazati.