Ustav Republike Srbije članom 32. propisuje da “Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.”. Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u parničnom, izvršnom i vanparničnom postupku, kao i oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac ukoliko su istakli imovinsko-pravni zahtev. Uprkos navedenom, u praksi se često dešava da sudski postupci traju daleko duže on onog perioda koji bi se mogao smatrati razumnim. Definicija “razumnog roka” Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku kao merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom…
