Korišćenje doping sredstava je učestala pojava u svetu profesionalnog sporta. Korišćenje stimulativnih sredstava radi poboljšanja sportskih rezultata je zabeleženo još u antičkoj Grčkoj u vreme prvih Olimpijskih igara. Sredinom 80-tih godina prošlog veka u Sjedinjenim Američkim Državama je upotreba anaboličkih steroida u profesionalnom sportu doživela veliku ekspanziju, te su ove supstance ubrzo počeli da koriste i rekrativci sa željom da povećaju mišićnu masu i telesnu snagu.
Budući da je reč o supstancama čije uzimanje može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje, u zakonodavstvu Republike Srbije postoje norme kaznenog prava čija je svrha postojanja sprečavanje ugrožavanja zdravlja ljudi. U zavisnosti od toga da li se u konkretnom slučaju radi o disciplinskoj povredi, prekršaju ili krivičnom delu, zavisi dankcija koja se može izreći.
Disciplinske mere koje se izriču zbog povrede antidoping pravila u skladu sa Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu (“Sl. glasnik RS”, br. 111/2014 i 47/2021) i Svetskim antidoping kodeksom jesu diskvalifikacija sportskih rezultata, privremena suspenzija, zabrana učešća na takmičenjima itd. Navedeni Zakon u sebi sadrži i prekršajne odredbe te se novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 RSD do 150.000,00 RSD može kazniti fizičko lice koje kao sportista koristi doping sredstva, ometa doping kontrolu itd. Zanimljivo je napomenuti da je odredbama ranije važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005) upotreba dopinga bila propisana kao krivično delo za koje je bila propisana kazna zatvora u trajanju do jedne godine. Ovo zakonsko rešenje, sadržano u starom Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu smatrano je neopravdano strogim imajući u vidu da naše krivično zakonodavstvo ne kažnjava uživaoca opojnih droga zbog konzumacije, te je opravdano pitanje zašto bi dopingovani sportista snosio krivičnu odgovornost ?
Omogućavanje upotrebe doping sredstava
Ovo krivično delo propisano je važećim Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu. Član 38. Zakona propisuje da ko sportisti u cilju dopinga u sportu da ili propiše ili izda ili na sportisti primeni doping sredstvo, ili navede, pomogne, ili na drugi način omogući sportisti da upotrebi doping sredstvo, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Ukoliko je delo učinjeno prema maloletnom licu ili prema više lica, ili je izazvalo naročito teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava
Krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet doping sredstava propisano je Članom 39. Zakona. Osnovni oblik ovog dela čini onaj koji neovlašćeno s ciljem dopinga u sportu proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili radi prodaje kupuje, drži ili prenosi, ili posreduje u prodaji ili kupovini doping sredstva ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet doping sredstva. Za navedeni oblik ovog dela propisana je kazna zatvora u trajanju od tri do dvanaest godina. Bitno je napomenuti da stavljanje u promet podrazumeva i poklon, razmenu, zalogu itd. Ako se doping sredstvo nabavlja ili drži radi lične upotrebe to ne predstavlja ovo krivično delo.
Poseban oblik ovog dela predviđa da će se zatvorskom kaznom u trajanju od šest meseci do pet godina lice koje neovlašćeno
u cilju dopinga u sportu pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju ili pripremanje doping sredstava.
Bitno je napomenuti da Zakon o sportu (“Sl. glasnik RS”, br. 10/2016) definiše sport kao deo fizičke kulture koji obuhvata svaki oblik organizovanog i neorganizovanog obavljanja sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti od strane fizičkih i pravnih lica u sistemu sporta, u cilju zadovoljenja potreba čoveka za stvaralaštvom, afirmacijom, fizičkim vežbanjem i takmičenjem sa drugima. Imajući navedeno u vidu, sudska praksa sudova Republike Srbije zauzela je stav da se dopingom u sportu smatra i korišćenje doping sredstava u fitnesu, bodibildingu i drugim aktivnostima koje poboljšavaju fizičku spremnost.
Zaključak
Sa globalnim porastom popularnosti fitnesa, danas korišćenje doping sredstava nije pojava koju vezujemo samo za profesionalni sport, već i mnogi rekreativci pribegavaju korišćenju ovih sredstava po cenu sopstvenog zdravlja. Krivična dela propisana važećim Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu podsećaju na krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga koja propisuje Krivični zakonik (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024). Ipak, prisutne su neke razlike koje se čine neopravdanim pa tako zakonodavac ne daje mogućnost da učinilac dela koji otkrije od koga nabavlja doping sredstva može biti oslobođen od kazne, dok je to moguće kada su u pitanju opojne droge. Navedene razlike mogu biti posebno značajne u situacijama kada je reč o supstancama poput BZP ili Amfepramone koje se istovremeno nalaze na Spisku psihoaktivnih kontolisanih supstanci i Listi zabranjenih doping sredstava.