Ugovor o doživotnom izdržavanju  je jedan od ugovora u naslednom pravu uređenih Zakonom o nasleđivanju. Ovaj ugovor zaključuju primalac izdržavanja koji se obavezuje da nakon njegove smrti davalac izdržavanja stekne pravo svojine na određenim stvarima, najčešće nepokretnostima, i davalac izdržavanja koji se obavezuje da primaoca izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života kao i da ga nakon smrti sahrani.

Obaveze ugovornih strana

Ukoliko nije drugačije određeno ugovorom, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Bitno je istaći da obaveza izdržavanja ne mora nužno da se sastoji iz materijalnih davanja već može i da podrazumeva niz ličnih usluga uslovljenih socijalnim i kulturnim potrebama  primaoca izdržavanja kao što su posete rodbini i prijatelljima, posete kulturnim ustanovama i slično. Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi.

Doživotno izdržavanje je moguće ugovoriti i za više lica od kojih svako ima zasebno pravo na određena davanja i činjenja, ili u korist trećeg lica.Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, davalac izdržavanja stiče svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovarača ako ugovorom nije određeno da svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica.Obaveza izdržavanja svakako traje do smrti trećeg lica.

Ukoliko se desi da davalac izdržavanja premine pre primaoca izdržavanja nakon njegove smrti  njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu. Ukoliko oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.

Forma ugovora o doživotnom izdržavanju

Zakon o nasleđivanju propisuje da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovorne strane naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. U slučaju da primalac izdržavanja ne bude na svom jeziku upozoren da  imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se iz nje ne mogu namiriti nužni naslednici, dolazi do povrede forme koja dovodi do ništavosti ugovora.

Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju

Ako se međusobni odnosi davaoca izdržavanja i primaoca izdržavanja iz bilo kog razloga toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može da zahteva raskid ugovora. Nakon raskida ugovora o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge. Takođe, raskid  ugovora je moguće zahtevati ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano.

Imajući u vidu činjenicu da kako je već istaknuto imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja, brojni su sudski postupci u kojima se ističu zahtevi za raskid ili poništaj ugovora. Kao jedan od  razloga ništavosti ugovora često se navodi nesposobnost za rasuđivanje davaoca izdržavanja prilikom zaključenja ugovora. Zbog navedenog je preporučljivo da pre potpisivanja ugovora veštak psihijatar da mišljenje o sposobnosti primaoca izdržavanja da zaključi ovaj ugovor.