Krivični Zakonik Republike Srbije članom 246a propisuje da je neovlašćeno držanje opojnih droga krivično delo za koje se može izreći novčana kazna ili kazna zatvora. “Ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne.” Dakle, pre svega je bitno definisati šta je to supstanca ili preparat proglašen za opojnu drogu?
Šta su supstance ili preparati proglašeni za opojne droge?
Psihoaktivne kontrolisane supstance u smislu Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama su: opojne droge, psihotropne supstance, proizvodi biološkog porekla koji imaju psihoaktivno dejstvo, druge psihoaktivne kontrolisane supstance. Sve supstance koje se mogu svrstati u navedene kategorije nabrojane su u Pravilniku o utvrđivanju spiska kontrolisanih supstanci, te u praksi obično nije sporno da li se neka supstanca smatra opojnom drogom.
Šta je “manja” a šta “veća” količina opojnih droga?
Ono što se javlja kao sporno pitanje je šta se smatra “manjom” odnosno “većom” količinom opojnih droga. Krivični Zakonik propisuje težu kaznu za neovlašćeno držanje veće količine opojnih droga stavom 2. člana 246.a: “Ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do deset godina.” ali nigde ne navodi granicu koja bi ova dva pojma razdvojila. Šta je manja a šta veća količina opojnih droga je pitanje čije je rešavanje prepušteno sudskoj praksi, te u ovom pogledu ne postoji ujednačenost. Primera radi jedan od apelacionih sudova u Srbiji je dana 13.03.2019. godine u presudi naveo:
“Količina od 24,72 grama opojne droge heroin može se podvesti pod pojam “manje količine” u smislu krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika.”
Isti taj sud je u presudi od dana 23.04.2019. naveo sledeće: “Količina opojne droge heroin od 5,18 grama ne može se podvesti pod pojam manje količine u smislu odredbe člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika.”
Dakle jasno je da je pitanje količine često sporno imajući u vidu da ne postoji jasna granica između “manje količine” i “veće količine”.
Razlikovanje neovlašćenog držanja opojnih droga od neovlašćene proizvodnje
i stavljanja u promet opojnih droga
U praksi je takođe često problematično razdvojiti neovlašćeno držanje opojnih droga od neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga. Imajući u vidu da je za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga zaprećena kazna od tri do dvanaest godina zatvora jasno je zašto je ova distinkcija bitna. Iz nekih razloga vlada mit da je ključno za razlikovanje ova dva dela pronađena količina opojnih droga, ali to nije tačno. Ono što razdvaja delo posedovanja od dela stavljanja u promet opojnih druga jeste upravo namera stavljanja u promet. Indicija da postoji ova namera jeste količina opojne droge i način pakovanja iste, posedovanje instrumenata za precizno merenje, specijalnih mobilnih telefona, veće količine novca i slično, ali se namera za stavljanje u promet uglavnom ne može dokazati samo na osnovu pronađene količine. Ovo se može videti i iz sudske prakse:
“Činjenica da je okrivljeni neovlašćeno držao opojnu drogu amfetamin neto mase 76 grama i opojnu drogu MDMA neto mase 22 grama, nije dovoljna za zaključak da su opojne droge držane radi prodaje.”
Nekada čak i postojanje više indicija koje bi mogle da ukazuju na nameru za stavljanje u promet nisu dovoljne da se bez sumnje ta namera utvrdi kao što je bio slučaj u ovoj presudi:
“Količina opojne droge marihuane od 106,64 grama neto mase predstavlja manju količinu u smislu krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, a činjenica da je deo ove opojne droge neto mase 23,97 grama bio podeljen u 21 paketić i da je kod okrivljenog pronađena vagica za precizno merenje ne predstavlja dovoljne dokaze da je opojna droga držana radi prodaje.”
Bitno je takođe napomenuti da je u slučaju neovlašćenog držanja opojnih droga u manjoj količini za sopstvenu upotrebu moguća primena insituta odlaganja krivičnog gonjenja (oportuniteta). Ova mogućnost međutim zavisi od niza činjenica koje je potrebno utvrditi u svakom pojedinačnom slučaju. Više o odlaganju krivičnog gonjenja možete pročitati na https://blog.akmilutinovic.rs/2020/11/21/odlaganje-krivicnog-gonjenja-oportunitet/
Kao i kada je reč o bilo kom drugom krivičnom delu koje licu može biti stavljeno na teret, bitno je tokom celog postupka imati stručnu odbranu od strane branioca iz reda advokata.